Na pola puta / На половината път

Постът на Анна по случай 30-годишнината й (честито!) ми напомни за една страхотна песен на Балашевич (страхотен текстописец и певец) и ме вдъхнови да я преведа на български език, за да докажа още веднъж, че сръбската музика не е само Миле Китич и Индира Радич…
Специални благодарности на Yazza, без която щях да преведа „tri sam banke potrosio“ като „счупих три банкомата“…
Тези, които не са чували песента, могат да го направят в YouTube чрез този линк или направо от тук:

(и бонус един нелош неоригинал)
Колкото до текста, ето и оригинала, и превода:

Na pola puta
Hej, mnoge vatre sam ložio,
i mnoge vode zamutio
nošen srećom i zlom.
I da znaš, tri sam banke potrošio,
a da nisam ni slutio,
da sve to tek prohuji s vihorom,
jednom zauvek…
Hej, gde su sad oni klikeri,
trešnje sa periferije, sveske iz šestog b?
Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
prve studentske ferije i čežnjiva pisma iz armije?
I vidiš već sam tu, na pola puta – sve je dim!
I fotografije od vremena izbledele.
I vidiš već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti,
budi vodič moj kroz mutne predele.
Hej, čudne staze do uspeha,
čvrsta vera u drugove,
sve je to varljiva stvar.
I sad, ako postoji uteha,
ja nisam praštao dugove
i svakom sam vratio isto bar.
Hej, sada znam gde sam grešiо
i gde sam, na žalost, bio gad,
a gde, na žalost, ne.
I da znaš, sve sam rebuse rešio,
ali ipak se ponekad još
zaletim na vetrenjače.

На половината път
Хей, много огньове палил съм
и много води замътил съм
от радост и тъга.
И знай, три десетки зад мен стоят
и дори не помислял съм,
че всичко това ще изчезне с вихъра
веднъж завинаги.
Хей, где сте, стъклени топчета
и череши откраднати, тетрадки от шести „бе“?
И къде сте, гимназиални красавци,
първи летни ваканции и писма от казармата?
И на половината от пътя съм сега – само дим
и фотографии, избелели от годините,
И на половината от пътя ми ми трябваш само ти
бъди ми ти водач във този тъмен свят.
Хей, към успеха е пътят крив,
а вярата във другаря ти –
заблуда гадна е тя.
И сега, ако имам утеха, е,
че не прощавал съм дългове,
а и на всеки върнал съм своите.
Хей, вече зная си грешките
и где, за жалост, бил съм гад
и где, за жалост – не.
И знай – всички тайни разбулил съм,
ала влизам понякога
в бой със вятърни мелници!